Crkva svete Petke u Svinici – svedok vremena koji moli za pomoć

U skrivenim i malo poznatim krajevima naših prostora kriju se gotovo nestvarne lepote koje su vekovima u saradnji stvarali priroda i ljudi.
Jedno takvo mesto, Svinica, nalazi se na Baniji, zelenoj, brežuljkastoj i bajkovitoj Krajiškoj pokrajini ugnježđenoj između sličnog joj Korduna, zapadne Bosne i Bosanske krajine sa jedne te Slavonije i Moslavine sa druge strane.



Crkva svete Petke u Svinici je hram eparhije Gornjo-karlovačke sagrađen 1846. godine. Gotovo je sasvim napuštena i opustela, nagrižena zubom vremena, oronula sa nakrivljenim krovom zvonika... prepuštena fijucima vetrova, promaje i dom je golubova, sova i slepih miševa. Obrasla je šumom i šipražjem a put koji je vodio ka njoj odavno ne postoji.

Međutim, nekada nije bilo ovako, selo je bilo aktivno i živo sve dok ga nisu zadesile strahote i nesreće, najpre Drugog svetskog a potom i poslednjeg rata koji ga je gotovo sasvim opustošio i ugasio.

Nekada davno, Svinica je bila grad (tvrđava) i strateško utvrđenje oko koje se odvijao aktivan seoski život. Osim predanja i legendi, o ovome svedoče i pisani izvori „Javlja se i još jedno mjesto podrucja Kostajnica, a to je zemlja Svinica godine 1312. u darovnici slavonskog kneza Stjepana.” Ova tvrđava obavijena je koprenom misterije obzirom da ne postoje nikakvi ostaci a ne zna se mesto na kome se tačno nalazila. Poznato je da je bila jedna od tvrđava u sistemu odbrane; Kostajnica – Svinica – Prevršac – Komogovina.



Tradicija i običaji ogledaju se u originalnom graditeljskom stilu ovoga kraja sa karakterističnim kućama od drveta, pomoćnim objektima i vodenicama. Predpostavlja se da je i seoska tvrđava bila od drveta (palisad) budući da ne postoje njeni ostaci. Svinica je imala i crkvu brvnaru posvećenu svetom Nikoli čija lokacija takođe nije poznata a moguće je da je, skrivana od Turaka, više puta menjala lokaciju.

Selo je kasnije, Napoleonovom uredbom, planski regulisano i preseljeno na današnju poziciju.
U Svinici od davnina postoji jaka ratnička, junačka i hajdučka tradicija, počev od graničarskog perioda i ratova sa Turcima na strani Austro-ugarske pa do novijih vremena i Drugog svetskog rata gde je dala naročit doprinos antifašističkoj borbi. Zanimljivo je spomenuti i pismo seoskih vojvoda kojim objavljuju rat Napoleonu i njegovoj imperiji.



Danas u selu postoje dva hrama: sv. Petka u brdima i sv. Jovan u centru sela. Na žalost, Ivanjska (jovanjska) crkva stradala je u požaru u II svetskom ratu i nikada nije obovljena.
Spasimo jedinog preostalog svedoka i sećanje da su ovde nekada živeli Srbi i da je ovde nekada postojao život koji izumire.
Neka vaši prilozi budu skromni kao što je skromna i ova crkva. Važno nam je da se odazovete našem pozivu i svaki prilog, ma koliko bio mali, biće velik i dragocen.
Priloge možete slati na račun: Erste&Steiermarkische bank dd
za SPC u Hrvatskoj, Eparhija Gornje-karlovačka, CO Petrinja, za crkvu Svete Petke, Svinica
2402006-1100580022 (za račun u kunama) ili na devizni račun iste banke 70300000-02676419 sa naznakom “Za crkvu svete Petke, Svinica”
Možete se javiti parohu u Petrinji za detalje. Njegov telefon i adesa su na sajtu Eparhije Gornjo-karlovačke.
Uplate takođe možete vršiti i na kunski račun iste banke koji je otvoren za obnovu manastira Komogovina s naznakom “za obnovu crkve svete Petke u Svinici” Račun: 2402006-1100581994 iban je HR 4424020061100581994, a swift je ESBCHR22
Zvaničan poziv na ovu akciju potražite na sajtu Srpske pravoslavne Crkve.